VELIKI PRINC
(Mirku S. Markoviću)

Rizničar reči 
Kolekcionar života
Naizgled običan,
Al kad izgovori prvu reč,
Otkači je iz sazvežđa,
Jata slova, brzinom svetlosti  stižu,
Kao biseri, slike se nižu.      
On je gejmifikacija čoveka koji ne želi da poraste
Neće
I ne mora.
Za one ozbiljne, prava noćna mora,
Al što bi mario  za nesnađene u svetu,
Drage ljude vodi na svoju planetu,
I bavi se njima, prilično.
Dete u njemu neumorno se igra i smeje
Nekoj umišljenoj eliti;
Vrednost, bez greške prepozna,
Kvalitet  čuva i štiti.
U biti,

Kada sam ga prvi put čula,
Shvatih da sa rečima baš i ne umem.
Do tada sam mislila da sam virtuoz pravi
Na retoričkoj skali.
Za svet bi, baš, bila šteta da se nije rodio
Baš takav
On
Sin Vere i Slobodana,
Njihov
 A svoj.
Ma, čudan je to soj.
Nekome radost, nekom nespokoj.
Privilegija je biti u društvu rečitog boema,
Prepišeš od njega slobodu i napusti te trema.
Ako lošom namerom u njegovo kraljevstvo drzneš-
Oduvaće te kvalitetom,
Onako,
Baš