ЛАЈКОВАЧКОМ ПРУГОМ

...Не желећи да строго процењујемо нашу књижевност, најпре зато што нисмо писац – ни велики ни јединствен попут Радована Белог Марковића, а имајући у виду све његове књижевне поступке и особити смисао за хумор, његову честу намргођеност такође, јер није лако бити вољени „књижевник” ни у Престоници, ни у Лајковцу – на пијаци, у продавници, на утакмици, у библиотеци, ни на свим другим местима, куда је Р. Б. М. књижевним пословима често доходио, јер „није лако бити на вешалима славеˮ, како је то говорио славни Данило Николић, велики пријатељ Радована Белог Марковића, сведочимо лично о његовој бескрајној љубави према људима којима је био подршка, радост и инспирација, о чему сведочи и ова прича Мирка Марковића, о чему сведочи и чињеница да га је заволео, на једно виђење, и главни јунак ове приче...